O radnoj nedelji, u ponedeljak neradni

Autor: Oleg Šuković

Živimo u vremenu čuvene slike tri majmuna na kojoj jedan pokriva oči, drugi uši, a treći usta. Svi vide, ali se prave da ne čuju, i što je najgore u svemu očekuju drugi da kažu. Dok se prepričava kako Rusi uzvikuju “ura”, slavimo Dan pobjede nad fašizmom, većina i ne zna zašto i kako, ali neradni je dan, ako ništa drugo onda zbog toga. Ponedeljak je danas neradni, i došao je posle nedelje radne. A o neradnoj nedelji slušamo skoro svaki dan. Predlažu je naši političari odavno, svake godine makar po jednom. Spustila se “šuplja” priča sa onog većeg na niži nivo, o tome se raspravlja i raspreda po lokalnim skupštinama. Zgodna priča u vremenu koje ne liči na uredjen kapitalizam, nego je klasičan primjer najlošijeg kapitalističkog uredjenja, da se pozicija dodvori “gazdama”, a opozicija radnicima… dešava se da se na lokalnom nivou promjeni vlast, a priča ostaje ista. Radnici sanjaju da su nedjeljom sa porodicom, i doslovno sanjaju, jer da bi se nešto promjenilo u njihovu korist mora doći do promjena, a oni ne glasaju za promjene jer slušaju “gazde”, a “gazde” su to što jesu zato što su uz vlast. Radnici na izborima, koji su baš simbolično nedjeljom, izmedju ostalog glasaju da im svaka naredna bude radna. U nadi da će doći Dan pobjede nad kapitalizmom, šest dana radite, a sedmi neka Bog oprosti “gazdama” vašim .

Kroz Staru Hercegovinu